Mirna Gora 1048 mnm Dolenjska (SLO)

   
Sad nas je četvero. 

Trojac je postao četverac i to nas je malo usporilo, ali vraćamo se, jači, teži, deblji i masniji.
U međuvremenu je bilo puno toga, ali jako malo planinarenja (nešto sitno ne vrijedno spomena), sada kako je član broj 4 samostalan u sjedenju pokrećemo stari stroj i vraćamo se našoj ljubavi planinarenju.
Onaj mali iz starih postova sad ima 5 godina, stav, jezičinu i sve što krasi jednog petogodišnjaka, sada je njegovu ulogu preuzela sestra koja trenutno ima stav,grlo i vrlo dobru probavu, za jezičinu ćemo se strpiti još koju godinu.


Nakon svega krećemo ponovno ozbiljnije i češće te obišavši kod nas u HR skoro sve lokacije koje su zgodne za klince i klinceze (u okolici Rijeke), skidam sa police knjigu "Z otroki v gore" i reko da vidim što ima u prijateljskoj nam Sloveniji.
Kao trojac bili smo prije par godina na  jednom vrhu Sv.Ana iznad mjesta koje se zove Ribnica, malo sam po knjizi tražio što ima još u tim krajevima i nadjem Mirna Gora.


Odmah mi je odvukao pažnju jedan zaokruženi tekst sa naslovom Zmaj na Mirni gori, koji kaže da prije puno godina na Mirnoj gori nije bilo mirno kao danas. U dubokoj jami je živio zli zmaj koji je ljudima radio velike štete. Često su se nad gorom skupljali crni oblaci i seljaci su znali da se približava zao čas.
Zli zmaj je iz jame ispuhao otrovne pare koje su se skupile u oblacima. Tuča vjetar i silovita kiša su uništile sav prinos jadnih seljaka. Zmaju nije bilo dosta što je tako zagadio oblake nego je još izašao van iz brloga i počeo je žariti i paliti preko uzoranih polja. Kažu da je zmaj imao sedam glava i da se nije našao junak koji bi ga sredio.
Tako da zmaj i dalje spava u mirnoj gori.


Reko super, idem odmah mom junioru ispričati tu priču, gdje sam puno toga dodao i iskoristio priliku da kažem da zmaj čuva blago.
Naime kako sam po Mapsorce-u gledao kako ide uspon, usput sam i ispitao ima li koji geocaching u blizini i bio je.Pa sam taj moment iskoristio da je to skriveno blago kojeg čuva zmaj i ako nađemo blago i nešto uzmemo iz blaga moramo nešto staviti unutra i moramo biti jako tihi kad budemo tamo da ne probudimo zmaja, rekao sam mu da ode uzeti nešto što će dati zmaju u škrinju.Ode i vrati se sa dvije figurice štrumfova sa slovenskim grbom na prsima....baš zgodno. Na kraju smo cijelo večer pričali o zmaju, blagu te smo u priču ubacili i Fionu jer je na Mirnoj Gori iznad doma jedna mala kula, koja sada služi kao razgledni stup.
I kako Fiona koju čuva zmaj čeka da bude spašena....(naravno da se radi o Shreku)

Reko odlično izlet je prodan, jer potrebno je puno pregovaranja da bi ga se pridobilo na planinarenje jer klinci nisu baš oduševljeni planinarenjem, pogotovo ako idu samo sa mamom i tatom i sestrom. Kada nas ide više tj. kada idu šogor i šogorica sa svojim klincima onda je to malo lakše.


Došlo jutro, spremanje u auto, oblačenje, priča o zmaju još uvijek je napeta, i krećemo prema seocetu koje se zove Planina, a u blizini većih mjesta Semič, Črnomelj. Kad se dođe u selo Vrčice treba skrenuti na odličnu makadamsku cestu u dužini od 7 km prema Planini.


Seoce malo, svega par kuća. Parkirali auto ispred velike drvene ploče na kojoj piše Gozdna učna pot.
Od tog mjesta se kreće prema vrhu.

Po knjizi piše da treba oko sat vremena do doma. Krenuli mi prema gore te se mislim kada će Valentin početi smišljati razne izgovore kako mu se ne da hodati , pa kako ga boli srce, pa ga boli lakat, pa ovo pa ono. Jer inače nam se ture od sat vremena znaju pretvoriti u dvosatne ture pa i više, jer ima puno odmaranja, pa proučavanja kamenčića itd.
No još jedna fora kojom smo ga dobili je ta da smo mu izmislili benzin da može bolje hodati.Ustvari to su cedevita bomboni, ali oni daju snagu i kad stvarno više ne možeš i kada je jaaaaako teško tada moraš uzeti jedan benzin.

Moram priznati da staza odmah kreće vrlo jakim usponom, u početku se Valentin morao pridržavati za grote da se može prepenjati preko, čak je i odbio pomoć i sve te prepreke je sam odradio...ajme super mislim se u sebi, kad bi uvijek tako bilo.

Moja cura je ljepo sjedila u ruksaku, cuclala je svoju krpicu s vremena na vrijeme nešto je pjevušila, pa se smijala i do vrha je i zaspala.

Taman smo se ljepo svi zahodali kad odjednom skužim da smo ispred doma.
Pogledam na sat vidim da smo hodali točno sat vremena, do doma, ajme kako sam bio ponosan na juniora.
Napravili smo jedan dodatni krug od kojih 20 minuta da ne idemo odmah u dom.

Kad smo došli kod doma reko Valentinu ajmo tražit blago, kaže on da neće ???? E dobro reko ja, sad kad ja odmorim idem ja sam, i nije reagirao. Malo sam sačekao kojih dvadesetak minuta digao se rekao ajte bok idem ja SAM tražiti blago i idem sam na vrh uzeti pečat (usput vrh je kojih 10 minuta udaljen od doma).
Usput dom je super, ima ljuljačke, pa neku vrtilicu pa pješčanik sa svim potrebnim rekvizitima, veliki prostor ispred...ma odlično.
Moja cura je odmah zaronila u pijesak, Valentin se uhvatio vrtilice i ljuljačke, pa sad ljujačka, pa vrtilica, pa ljuljačka, pa vrtilica.....

Onaj naglasak na SAM je upalio odmah je rekao neeee, ja hoću ići, a kako sam odmakao kojih desetak metara dotrčao je do mene vičući ćeekaj....

Locirali smo blago uz pomoć GPS-a(koordinate sam skinuo sa geocaching stranica)

                                           Pronašli smo blago (tiho tata da ne probudiš zmaja)
U kutiji je bilo, papirnate maramice, lutkica za na prst, tri novčiča, kamenčić, osvježivač za auto, blokić , pa neka figurica. Morali smo šaptati da ne probudimo zmaja.


Kažem ja njemu ajde ako želiš nešto uzeti (a gorio sam od znatiželje što će uzeti) uzmi ali samo dva predmeta jer imaš samo dva štrumfića. Gleda, gleda, razmišlja, prebire po onim stvarčicama i na kraju odabere sva tri novčića u kutiju (e točno sam mislio da će odabrati to). Jedan novčić je bio 10 starih Yu dinara, drugi je bi 50 centi a treči je bio neki mali ne znam. Rekoh ne može tri može samo dva i glumac mali vrati nazad najmanji novčić, e reko svaka čast. ubacili unutra štrumfiće vratili nazad blago i tihim korakom i šapčući smo se udaljili od kule.I krenuli prema vrhu po pečat.


Došli do vrha, naravno pečat ima, ali tata smotanko nije uzeo tintu, reko a ništa ajmo se slikati sa pečatom

Malo je bio tužan zbog tog pečata, pa sam mu obećao hrpu pečata u domu, sa puno tinte.


Spustili smo se nazad do kule, ali sada smo išli tražiti Fionu, po tiho , šapćući smo se penjali na vrh kule, Fionu nismo našli,a zmaj je zaključan iza jednih velikih željeznih vrata koja vode dolje ispod kule u zmajevu pećinu.

                              

                                                        Jedna panorama sa vrha

Spustili se do doma kod naših cura, našli pečate ,

 

Naručili klopu kod u domu  koja je izvrsna, domar super lik, dok smo klopali skužim dolje u dolini našu kočiju...

To je to, ajde nazad, spremanje i tako uz jedan pad na guzu stižemo do auta.

Jedan vrlo zanimljiv izlet sa puno toga zanimljivoga vidjeti (link)  , ne samo zbog toga što je zgodno gore odšetati sa djecom, kažu da je to najšumovitiji dio Slovenije na koji su oni izuzetno ponosni.

Pored toga ima jedna velika mreža planinarskih puteva, sa kojima se može povezati i višednevno planinarenje, uz dosta domova usput.

Preporučam